НАСЛОВНА / Избор уредника / Културни корени демографске зиме – Дон Федер

Културни корени демографске зиме – Дон Федер

Говор одржан на Родосу, октобра 2012. године

 

У последњих пет година, говорио сам о демографској зими у САД, Канади, Карибима, Нигерији, Лондону, Амстердаму, Мадриду, Москви, Уљановску, Мелбурну и Сиднеју.

Веома пасионирано говорим о овој теми јер сматрам да ништа неће имати тако снажан утицај у овом веку од опадајућег фертилитета.

Такође сам и отац и деда. Верујем у породицу јер без ње цивилизација неће опстати. Верујем у децу јер без њих нема будућности. Свет сутрашњице се може пронаћи у колевкама данашњице. Трагично, колевке су све празније.

Суочавамо се са глобалном катастрофом. Тотална стопа фертилитета (ТСФ) – број деце које ће жена имати у току свог живота – пала је са 5 у раним шездесетим на 2,7 данас, што је пад од скоро 50%.

Чак 59 држава чије популације чини 44% светске популације данас има фертилитет недовољан за просто обнављање становништва; у неким случајевима, стопа фертилитета је испод потребне. Остале државе ће им се ускоро придружити. Потребна је стопа фертилитета од најмање 2,1 за просто обнављање становништва. Просечна стопа фертилитета у Европској унији износи 1,5.

Демографи нам кажу да ће држава са стопом фертилитета од 1,3 изгубити половину своје популације за 45 година. Грчка има стопу фертилитета од 1,3, и већ сада је немогуће да порески приходи покрију растуће пензије и плате запослених у јавном сектору.

Развијене нације рапидно старе. Популација Јапана старија од 60 година је порасла са 11.6% 1989. године на 21.2% 2011. године. У развијеним нацијама стари већ сада чине 20% популације, што је највиши удео у историји човечанства. Очекује се да удео старих у популацији до 2050. порасте на 32%. Тада ће ове нације имати по две старе особе на свако дете.

Економије не могу напредовати са смањењем фертилитета и старењем популације. У САД, како се померамо од бејби-бум генерације (81 милион) ка генерацији X (46 милиона), утицај на тржиште некретнина и економију у целини је веома изражен. Уједињене нације прогнозирају да ће свет до 2050. године имати 248 милиона деце млађе од 5 година мање него данас.

Ништа се не дешава у вакууму. Широм света, појединци, владе и друштва су прихватили одређене ставове и претпоставке које су неумољиво довеле до рапидног опадања фертилитета.

Постоје 6 културних разлога демографске зиме:

Атомски индивидуализам, или култура себичности

Обележје савременог човека је самоапсорпција, ограничавање на аутоопсесивност. Многи се понашају као да су њихове емоције узрок окретања планете. Како се идеја Бога удаљила из наше свести, тако је „ја“ постао центар света. Омладина се учи кроз постојеће културне обрасце, а нарочито преко Холивуда, да је њихова примарна одговорност према њима самима и да достизање среће треба да буде њихов највиши приоритет.

Док су се генерације жртвовале за своју децу, данас се деца примарно цене у контексту жеља и потреба родитеља. Многи одрасли су превише заузети да буду деца, да би уопште имали децу.

Пропаст брака

Једна од најизраженијих карактеристика нашег доба је неспособност да се створи породица. У САД је у периоду 2009-2013 порасло учешће „парова у кохабитацији“ за 13%. У Француској, први пут у 2010. години, више парова живи заједно него што су у браку.

У већем делу западног света брак је постао опција – церемонија ради обележавања правног односа, уместо целоживотне посвећености, обећања Богу и људима „док нас смрт не растави“.

Данас се венчавамо зато што желимо, не зато што би требали, због чега све више и више нас то не чини, са јасним импликацијама на фертилитет.

За брачне другове, развод се лако назире. У САД 40% бракова се разведе. Неизречен завет гласи: „Мој однос са тобом је привремен. Мораш да наставиш да заслужујеш моју љубав. Када љубав – или романтична заљубљеност – престану, престаће и наша заједница.“

Пролазност брака има огроман утицај на одлучивање о потомству. Жена која има двоје деце, макар подсвесно, данас размишља: „Ако ме муж остави, како ћу да издржавам још једно дете?“

Мушкарци и жене који ступе у брак, ступају све касније – што такође смањује брј деце. Након 35. године женама постаје све теже да остану у другом стању. Способност мушкарца да буде отац се такође смањује како године пролазе.

Обезвређивање деце

Модерни живот се супротставља подизању деце. Живимо у ономе што једино можемо да назовемо анти-дечија култура. На децу се гледа као на терет, уместо као на радост и благослов. Уче нас да су деце препрека за постизање примарних циљева – задовољства и самоиспуњености.

Непрестано нас подсећају да деца коштају – у образовном, здравственом смислу итд.

Оно што се превиђа је да су деца данашњице радници, произвођачи, потрошачи, иноватори, старатељи и порески обвезници сутрашњице – да ови порези одржавају пензије солвентним, да они брину о пацијентима у болницама, да чувају јавни ред и мир, да штите нацију, да руководе фабрикама и фармама.

Феминизам

Иронично је да се догма која од жена тражи да негирају своју есенцију назива „феминизмом“. Према овој доктрини, жене никада неће бити потпуно слободне све док су везане за своје мужеве, домаћинства и децу, као и да пут до самоиспуњења води преко факултета и корпоративних канцеларија.

Феминизам је значајно допринео немогућности стварања породице, порасту развода и култури која описује жене које остају код куће као машине за рађање без мозга. Сетите се коментара консултанта Демократа да Ен Ромни, супруга председничког кандидата Мита Ромнија, која је родила и подигла петоро деце ништа није радила у животу јер никада није примила плату.

На истим основама можемо рећи и да мајка Тереза никада није радила у животу, јер никада није добила плату за свој хуманитарни рад.

У периоду од 1990-2000. проценат жена у Шпанији које немају децу у 30. години је порастао са 30% на 60%. Глобално, све више и више жена бира да има мање или да уопште нема децу.

Секуларизам или губљење вере

Са или без Ничеа, Бог није мртав. Он је само постао ирелевантан у животима многих од нас.

Постоји директна корелација између стопе рађања и религиозности. Није никаква коинциденција да Европа, која је изразито секуларна, има најнижи фертилитет.

Религија нас учи да наши животи нису само укупна сума наше егзистенције, већ да постоји нешто више – велики план који нам говори ко смо и зашто јесмо.

Постоји веома једноставна формула за одређивање ко има вишедетне породице, а ко нема. Они који имају веру у будућност имају и децу. Они који немају, немају ни децу. Одакле долази вера у будућност? Долази из вере у Бога.

Рат против прокреације

Глобално гледано до 2015. године биће потрошено 17,5 милијарди долара на контролу рађања сваке године. Први пут у историји преко половине људи у репродуктивном периоду користи неки вид контрацепције.

Годишње се широм света обави 42 милиона абортуса. Моралност по страни, са чисто демографског аспекта не губимо само 42 милиона живота сваке године већ и животе њихове деце, унука праунука и тако даље.

Медицина, која је генерацијама била посвећена продуживању људског живота, данас тај живот спречава или га прекида у материцама.

Од Томаса Малтуса до Пола Ерлиха и даље до Међународе федерације за планирано родитељство, демагози пренасељености су нам продавали монументалну лаж: да нас има превише и да ће још већа популација потопити планету. Они нас упозоравају на глобалну глад и глобално загревање како би нас уплашили и натерали да прихватимо анти-животни менталитет.

Западне владе и међународне агенције троше милијарде долара сваке године да убеде земље у развоју да учине национално самоубиство прихватањем онога што еуфемистички називају „планирањем породице“.

Запад такође инвестира огромне своте у промоцију контрацепције и абортуса у сопственим државама. Никада раније у историји људи нису финансирали сопствено уништење – и то у име хуманости.

Ипак, наш спас лежи у више, а не у мање деце.

Експлозија популације у последњих 200 година је покренула сваки напредак, од индустријске револуције до компјутерског доба. У истом периоду се десио феноменалан напредак у науци, технологији, здрављу и материјалном благостању.

Шта се дешава када више постане мање?

Цивилизација зависи од популационог раста. Како ћемо одржати напредну индустријску цивилизацију са све мање радника, произвођача, потрошача, иноватора и порастом удела старих у популацији?

Уколико се катастрофални тренд опадајућег фертилитета не заустави и преокрене, моћна индустријска цивилизација коју смо градили последња два века ће се зауставити и на крају зарђати.

Често ме питају како да зауставимо демографску зиму. Шта могу Владе да учине? Шта може друштво да уради? Иако је улога држава велика, одговор лежи у нама. Ми смо ти који морамо да променимо своја срца, и да променимо начин размишљања. Нарочито међу младима, морамо да им прикажемо радост и чудо родитељства. Не постоји уметничко дело толико лепо као дечије лице.

У акту прокреације, ми истовремено имитирамо Господа и додирујемо вечност.

Дон Федер је директор коалиција и координатор Регионалних конференција Светског конгреса породица

О Центру: Центар за заштиту породице

Центар за заштиту породице
Центар за заштиту породице посвећује свој рад одбрани фундаменталних људских права и права родитеља, деце и породице, као и активностима против даље промоције антипородичних "нових људских права".