НАСЛОВНА / Избор уредника / Природна породица и искушења антипородичне цивилизације

Природна породица и искушења антипородичне цивилизације

– Уводно обраћањена Регионалној конференциији Светског конгреса породица, Београд, април 2015. –

 

Природна породица је у у данашње време на великим искушењима. Проблеми са којима се она суочава почињу већ са стварањем новог живота, од зачећа. Eмбрион и фетус, као биолошке фазе у развоју сваког људског бића, данас су у потпуности лишени статуса личности. Савремена наука признаје да је ембрион људско биће и живо биће, али интерпретатори научних чињеница негирају биологију у корист социјалних идеологија савремене антипородичне цивилизације и тврде да то биће не поседује морални статус личности који би му омогућио заштиту од спољног света. Ембрион и фетус се посматрају као део тела труднице, са којим она може располагати на било који начин, подразумевајући и могућност абортуса.

Ово одузимање статуса личности или деперсонализација ембриона и фетуса и потпуна деградација светости мајчинства, доводи сваке године до преко 40 милиона абортуса широм света; до експеримента са ембрионима; до клонирања; до огромног броја унесрећених жена и разорених породица. Природна породица је заједница мушкарца и жене, њихових предака и потомака, уједињених у заједници љубави. То је породица за коју се вреди борити, и сви они који ову борбу преузму на своја леђа, морају кренути од почетка, од заштите светиње живота од зачећа до природне смрти.

Ако буде имао среће, нови човек ће доћи на овај свет, и већ на самом почетку свог ванматеричног живота сусрешће се са новим биоетичким заблудама. Недавно су двоје италијанских филозофа и биоетичара у угледном Журналу медицинске етике објавили рад под називом „Абортус након рођења: зашто да беба живи?“. Изједначавајући абортус са инфантицидом, они тако стварају један нови, и веома опасан правац у биоетичкој мисли западне цивилизације, правац који би могао да произведе небројене нове жртве. Сваки пут када се породици одузме неко од природних права које поседује, последице бивају ужасне. Стога заштита права природне породице представља одбрану од нових антихуманистичких и антипородичних идеја и идеологија.

Преживимо ли то наилазимо да општу културу насиља, индивидуализма, човекоцентризма, негирања религиозне мисли и осећања, пропагирања идеологије радикалног феминизма и хомосексуализма као норми друштвеног живота, педофилије као социјално прихватљиве итд. Центар за заштиту породице и постоји да би разобличавао суштину оваквих идеја и идеологија.

Потом долазе проблеми материјалне природе. Данашње породице се махом налазе у позицији полу-дужничког ропства према банкама. Радећи у спрези са државним структурама и мултинационалним компанијама, ове структуре онемогућавају једноставније стицање приватног власништва над земљом, местом становања и производним капиталом, управо зато што је економски независним породицама немогуће ставити букагије модерног потрошачког доба. Наш коначни циљ зато мора бити проглашавање наведене приватне својине за људско право.

Када тако измучен човек, болестан од животних тешкоћа, стигне до старости, сачекаће га еутаназија. Данас резервисана углавном за терминално болесне особе, у будућности ће се сматрати цивилизацијским чином, чином за дивљење, док једног дана не постане обавеза.

Шта нам је чинити?

Погрешно је мислити да ће сви проблеми бити решени само са унапређењем материјалног статуса породице. Идеологија времена опште глобализације, која тражи и тежи идеалном потрошачу уместо идеаном човеку, потпомогнута социјалном етиком без икакве вредности, на крилима антихуманистичке психологије и идеја новог доба свима нам одузима достојанство, не од колевке до гроба, већ од зачећа па до гроба. Глобална идеологија Културе смрти има само још две препреке које мора срушити. То су религиозна уверења и породица. И једно и друго, понајбоље заједно, остају последња утврђења слободе модерног човека.

Породици је одузето право на централни положај у друштву који она ван сваке сумње заслужује. Тако је најпречи задатак свих породично свесних људи управо да сведоче у прилог тој чињеници. Многобројне социјалне проблеме данашњице, ако не и све, можемо решити тек онда када препознамо и у пракси применимо модел друштва породица као један нови концепт, али ипак утемељен у традиционалним вредностима. Овај повратак традиционалним вредностима је тако први корак у имплементирању модела друштва породица.

Потребно је дефинисати мере заштите породице. Ту спадају:
– изградња нове Културе живота, брака и породице;

– подстицање вишедетних породица и позитивна дискриминација у корист природних породица;

– редефинисање образовног система;

– окончање вулгаризације нашег културног простора;

– беспоштедна борба против насиља у породици;

– окончање културе абортуса и непоштовања светиње живота;

– признање мајчинства као занимања;

– окончање агресивне промоције бесполности;

– подстицање самосталности кроз приватну својину као људско право, и још много тога.

Ова Регионалнa конференција Светског конгреса породица, у организацији Центра за заштиту породице представља први корак ка остварењу нашег коначног циља, ка стварању друштва по мери свих наших породица!

 

 

Др Немања Зарић, генерални секретар

Центар за заштиту породице

 

О Центру: Центар за заштиту породице

Центар за заштиту породице
Центар за заштиту породице посвећује свој рад одбрани фундаменталних људских права и права родитеља, деце и породице, као и активностима против даље промоције антипородичних "нових људских права".