НАСЛОВНА / Актуелно ! / Сурогација – трговина материнством
Surogacija-trgovina-materinstvom

Сурогација – трговина материнством

др Горан Дамјановић, Центар за заштиту породице

Представљамо вам текст предавања др Горана Дамјановића, члана Центра за заштиту породице, одржаног у згради Народне скупштине Републике Србије током Регионалне конференције Светског конгреса породица 17. септембра 2016.

Као што верујем да знате, нацртом новог Грађанског законика предвиђена је легализација сурогат материнства. Мада је 10 минута мало времена да се укаже на све проблематичности сурогације, покушаћу да вам ову материју приближим колико год је то могуће.

Сурогат материнство представља праксу у којој намеравани родитељ/и, користећи репродуктивне способности друге жене, сурогат мајке, испуњавају своју жељу да има/ју дете.

Сурогат материнство је доживело нарочиту експанзију са развојем асистираних репродуктивних технологија које су у првом реду омогућиле да се пређе са генетске сурогације на гестациону сурогацију. Генетска сурогација подразумева да се у процесу користи оплодна ћелија сурогат мајке и оплодна ћелија намераваног оца, те је на тај начин сурогат мајка и генетска мајка детета. Гестациона сурогација подразумева да се у процесу не користи оплодна ћелија сурогат мајке, већ оплодне ћелије оба намеравана родитеља, или једног од намераваних родитеља и оплодна ћелија донора или су обе оплодне ћелије пореклом од донора.

Формално постоје две врсте сурогације према условима плаћања: комерцијална сурогација и некомерцијална или алтруистичка сурогација. У пракси, разлика је готово непостојећа.

Дете је у сурогацији предмет уговора. Оно је зачето, ношено и порођено у складу са одредбама уговора, у замену за новац, односно за покривање трошкова који прате трудноћу. Сурогат мајка се тако третира као репродуктивна машина, и њена личност се своди на функцију њене материце. Сурогација дакле представља трговину материнством.

Ни жена ни дете се не третирају као људска бића. У сурогацији, и жена и дете се третирају као објекти, као средство за постизање жељеног циља. Ово је апсолутно у супротности са урођеним достојанством људских бића, како је дефинисано у преамбули Универзалне декларације о људским правима УН из 1948. године.[1]

Најбољи интерес детета је грубо нарушен у пракси сурогације. Поред тога, постоје бројни ризици по здравље и живот како сурогат мајке, тако и донора јајних ћелија. Пракса сурогације је у потпуној супротности са међународним правним нормама.

Пракса сурогације је у досадашњем међународном искуству скопчана са бројним злоупотребама. На крају, али не и најмање важно, нацртом Грађанског законика Републике Србије стварају се услови да хомосексуалци на овај начин дођу до детета и оформе сопствене „породице“.

Основни принцип који одређује активности усмерене према деци јесте најбољи интерес детета.  Према члану 3 Конвенције о правима детета: “У свим активностима које се тичу деце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тела, најбољи интереси детета биће од првенственог значаја.”[2]

Најпре се требамо запитати да ли је сурогација у најбољем интересу детета.

Дете које је родила сурогат мајка је зачето, ношено, донешено на овај свет и предато намераваном/им родитељу/има у циљу испуњења уговорне обавезе. Одрасли, дакле располажу дететом, као што располажу било којом ствари, што им омогућава да задовоље сопствене жеље.

Дете које роди сурогат мајка може бити зачето било путем артефицијалне инсеминације са спермом донора (када је сурогат мајка заправо биолошка и генетска мајка детета) или може настати у процесу in vitro фертилизације, те у стању ембриона бити имплантирано у материцу сурогат мајке. У другом случају, ембрион може настати од гамета намераваних родитеља, једног од намераваниих родитеља и донора јајне ћелије, односно сперме, или од донора и јајне ћелије и сперме. Дете тако може имати до 6 родитеља: генетску мајку (донора јајне ћелије), генетског оца (донора сперматозоида), сурогат мајку, њеног мужа (претпоставка очинства), намераваног оца и намеравану мајку (односно намераване родитеље).

Родитељство је суштински део личног идентитета. У многим државама, деца се идентификују према имену њиховог. Како се утврђује родитељство детета рођеног у сурогацији? Ко су његови/њени родитељи? Мајчинство и очинство су подељени у три могућности. Даље, у случају in vitro фертилизације, донори гамета су често анонимни. Последично, дете је намерно лишено знања о сопственом генетском пореклу, те је лишено великог дела личног идентитета, што је и у супротности са чланом 7 Конвенције о правима детета УН који гласи: „Дете ће бити регистровано одмах након рођења и имаће од рођења право на име, право на стицање држављанства и колико је то могуће, право да зна ко су му родитељи и право на њихово старање.[3] Ово је извор патње за децу и може водити у развој психолошких проблема.[4]

Добро је познат огроман значај психолошког и емоционалног повезивања мајке и детета у току трудноће. Не само да дете осећа емоције своје мајке, већ и средина, исхрана или стресови којима је мајка изложена утичу на развој детета и на његово будуће здравље, како показују студије епигенетике.[5]

Од рођења, дете препознаје глас и језик које је чуло у току трудноће. Овај континуитет живота (пренатално-постнатално) је тако добро препознат да се апсолутно саветује контакт мајке са тек рођеном бебом, додир коже са кожом, одмах по рођењу.

Сурогација се често пореди са усвајањем деце. Ипак, суштина усвајања деце је поправљање већ постојеће несрећне ситуације давањем детету без родитеља услове да одраста у породичном окружењу. Обрнуто, у сурогацији се деца намерно производе како би се задовољиле потребе одраслих. Дакле у усвајању је примарна добробит напуштеног детета; у сурогацији је примарно испуњење жеља одраслих, тј. намераваних родитеља.

Намераване родитеље сурогација кошта не малу суму новца, те они природно сматрају да треба да добију квалитетан производ за уложено, као и да одбију производ уколико им не одговара. Ово се десило у тужном случају бебе Гами, коју је родила сурогат мајка на Тајланду, да би намеравани родитељи одбили да је преузму када су сазнали да болује од Дауновог синдрома.[6]

Као и сваки уговор и уговор о сурогацији може бити предмет парничног поступка.

Један од главних разлога за покретање парнице у сурогацији у међународној пракси је промена свести сурогат мајке и њена одлука да ипак задржи дете са којим је трудна или је била трудна. Сурогат мајке су заштићене у неким државама, као нпр. у Великој Британији[7], док у неким другим државама нису. Нацртом Грађанског законика сурогат мајке неће бити заштићене у овој ситуацији у Србији.

У току саме трудноће могућа је појава бројних проблема и питања.. Рецимо, шта се дешава ако се пренаталном дијагностиком утврди нека генетска аномалија? Може ли сурогат мајка бити приморана да абортира?[8] Са друге стране, може ли сурогат мајка бити спречена да абортира ако даљи наставак трудноће угрожава њен живот или здравље? Ако дете умре непосредно након рођења, како ће се испунити одредбе уговора? Сурогат мајка је родила дете, али га није предала намераваним родитељима. Да ли они треба да плате уговорену суму (надокнаду трошкова) сурогат мајци? Ако је она већ примила новац, да ли треба да га врати?

Брза претрага интернета показује да је сурогација тржиште у експазији.

Сматра се да је годишњи промет репродуктивне индустрије, који је у Индији износио 400 милиона долара 2011. године[9], сада премашио 2 милијарде долара, према подацима Конфедерације индијске индустрије[10], односно да је премашио 6,5 милијарди долара у САД.[11]

Последице по здравље жена

Морталитет и морбидитет сурогат мајки није непозната чињеница.

Навешћемо неколико примера. Сурогат мајка је умрла након што је родила близанце за норвешки пар, услед заразе вирусом хепатитиса у току трудноће.[12]

У Великој Британији, сурогат мајка је умрла на порођају услед скока крвног притиска и руптуре абдоминалне аорте.[13] У САД 2011. године сурогат мајка је доживела тешке компликације које су захтевале дуготрајно лечење у Јединици интензивне неге. Обзиром да намеравани родитељи нису платили додатно осигурање, сурогат мајка је на крају морала да плати 200.000 долара трошкова за лечење.[14]

Сурогат мајка није једина жена укључена у процес.

У већини земаља јајне ћелије се купују. У САД многе младе жене понављано продају своје јајне ћелије како би платиле студије. Бележе се подаци о физичком изгледу жене донора јајне ћелије, нивоу образовања, талентима, религијским уверењима, сексуалном животу и подаци из медицинске историје како донора тако и шире породице – еугеника 21. Века.

Све напред наведено служи да би се повећале шансе да намеравани родитељи добију не само жељено дете, него дете по жељи.

Повреде права жена

Сурогат мајке пристају на сурогацију јер им је потребан новац. У том случају нема говора о слободном одлучивању, обзиром да жене прибегавају сурогацији како би прехранили сопствене породице. То је случај са сурогацијом у Индији, САД или Украјини.

Када сурогација није комерцијална, много мањи проценат жена ће пристати на ову праксу.

Да ли је намера предлагача легализације сурогације да временом Србија постане таква земља?

У Великој Британији нпр, дозвољена је само разумна компензација, али не постоји ефикасна контрола, те је та „разумна компензација“ понекад толико висока да заправо представља плаћање за услугу, односно представља комерцијалну сурогацију.

Од десеторо сурогат деце у Британији, само једно је рођено у тој држави!

Обзиром да је потражња већа од понуде, неизбежно је, ако се легализује сурогација (а са њом и све негативне последице) да ће грађани Србије помоћ потражити у инострансту, учествујући на тај начин у експлоатацији жена и комодификацији деце. Никаква законска ограничења то неће моћи да зауставе

Сурогација и међународно право

У највећем броју случајева, компензација за добијање детета у сурогацији је одређена количина новца која се исплаћује било директно мајци, било преко посредника. Према члану 2(а) Факултативног протокола Конвенције о правима детета који се односи на продају деце, дечију проституцију и дечију порнографију, „продаја деце значи било коју радњу или трансакцију којом било које лице или група лица пребацује неко дете неком другом за новчану или било коју другу накнаду“.[15] Према члану 35 Конвенције о правима детета, продаја деце је забрањена „из било ког разлога и у било којој форми“. Сурогација јасно улази у област продаје деце која је забрањена у међународном праву.

Сурогат мајка, према предложеном нацрту Грађанског законика предаје дете намераваним родитељима. Њена могућост да нешто преда је скопчана са њеним поседовањем тог нечега. Међународно право поседовање друге особе, макар и делимично, дефинише једном речју: ропство. можемо, расправе ради, претпоставити да нацртом Грађанског законика није дозвољена комерцијална сурогација и да надокнада трошкова сурогат мајци не спада у комерцијалну сурогацију), и даље се дете ПРЕДАЈЕ намераваним родитељима. Не може се предати оно што се не поседује. Трансфер, било да је плаћен или не, подразумева примену права на поседовање. Дете се, дакле предаје или продаје у сурогацији, као роба. Ово представља комодификацију детета.

Члан 6 Конвенције о елиминације свих облика дискриминације према женама наводи да „државе чланице предуимају све мере укључујући и законодавне, ради сузбијања свих облика трговине женама, као и искоришћавање проституције жена“.[16] Члан 11ф додаје да државе морају осигурати и „право на заштиту… укључујући и заштиту биолошких и репродуктивних функција жена“. Наведено се савршено односи на експлоатацију репродуктивних функција сурогат мајки.

Новим оквиром борбе против насиља над женама Европског парламента од 5. априла 2011. године, у члану 20 од држава чланица се захтева да „препознају озбиљан проблем сурогације која представља експлоатацију тела жене и њених репродуктивних органа“.[17]

На крају наводимо недавну одлуку Европског парламента по питању сурогације. Европски парламент је усвојио годишњи извештај о људским правима и демократији у свету за 2014.[18] годину у коме јасно и недвосмислено осуђује праксу сурогације. У параграфу 114 извештаја наведено је: “Осуђује се пракса сурогације, која подрива достојанство жене обзиром да се њено тело и репродуктивни органи користе као роба”. Даље се наводи: “сматрамо да пракса гестационе сурогације која укључује репродуктивну експлоатацију и употребу људског тела ради стицања финансијске или друге користи, а посебно у случајевима рањивих жена у земљама у развоју, треба да буде забрањена и сматрана ургентним питањем људских права”.

ЗАКЉУЧАК

Имајући у виду:

  • нарушавање интереса, достојанства и права деце и жена,
  • опасности по здравље и живот сурогат мајки и донора јајних ћелија,
  • позицију сурогат материнства у међународном праву,
  • бројне примере злоупотребе сурогације у државама где је ова пракса легализована,
  • бројне последице правне и друге природе које ће проистећи уколико сурогат материнство буде било легализовано у Србији

једини могући одговор мора бити забрана сурогат материнства у свим њеним облицима уз увођење казнених мера за прекршиоце.

Позивамо целокупну јавност Србије да се одлучно успротиви легализацији сурогат материнства.

Комплетну анализу предлога за легализацију сурогат материнства у оквиру нацрта Грађанског законика Републике Србије преузмите кликом на следећи линк.

[1] Универзална декларација о људским правима УН, преамбула, параграфи 1 и 5
[2] http://www.unicef.org/serbia/Konvencija_o_pravima_deteta_sa_fakultativnim_protokolima%281%29.pdf
[3] Конвенција о правим детета, члан 7, тачка 1
[4] Погледати документарни филм Дан анонимних очева( www.anonymousfathersday.com)
[5] http://www.levif.be/actualite/sciences/l–‐epigenetique–‐ou–‐comment–‐la–‐sante–‐de–‐bebe–‐est–‐influencee–‐in–‐utero/article–‐normal–‐133383.html; http://rue89.nouvelobs.com/2013/07/03/transmet–‐mere–‐porte–-enfant–‐nest–‐genetiquement–‐sien–‐243913
[6] http://www.independent.co.uk/news/world/australasia/baby-gammy-australian-father-who-abandoned-down-syndrome-surrogate-child-now-tries-to-access-funds-10261916.html
[7] Према закону, сурогат мајке у Енглеској не могу да буду приморане да предају дете намераваним родитељима; с друге стране, намеравани и биолошки отац детета може бити приморан да плаћа алиментацију.
[8] Погледати примере у поглављу Примери из света
[9] Прелиминарна нота Хашке конференције 2011, §11 http://www.hcch.net/upload/wop/genaff2011pd11e.pdf
[10] http://www.dawn.com/news/788596/wombs-for-rent-indian-surrogate-mothers-tell-their-tales
[11] Funding embryonic stem cell research. Sigrid Fry-Revere, 2007. http://www.genengnews.com/gen-articles/funding-embryonic-stem-cell-research/2061/
[12] http://www.newsinenglish.no/2013/04/02/surrogate-mother-died-after-birth/
[13] http://www.dailymail.co.uk/news/article-335871/Surrogate-mum-dies-giving-birth.html
[14] http://www.lifenews.com/2011/11/01/surrogate-mother-nearly-dies-left-with-200k-in-medical-bills/
[15]http://www.unicef.org/serbia/Konvencija_o_pravima_deteta_sa_fakultativnim_protokolimа(1).pdf
[16] http://www.ohchr.org/Documents/ProfessionalInterest/cedaw.pdf
[17] http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&reference=P7-TA-2011-0127&format=XML&language=EN
[18] http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-%2f%2fEP%2f%2fTEXT%2bREPORT%2bA8-2015-0344%2b0%2bDOC%2bXML%2bV0%2f%2fEN&language=EN

О Центру: Центар за заштиту породице

Центар за заштиту породице
Центар за заштиту породице посвећује свој рад одбрани фундаменталних људских права и права родитеља, деце и породице, као и активностима против даље промоције антипородичних "нових људских права".